Birinchi slide После первого Ikkinchi slide Uchinchi slide To'rtinchi slide Beshinchi slide Oltinchi slide Ettinchi slide Sakkizinchi slide
Bosh sahifa Doimiy vakolatxona Xalqaro tashkilotlar bilan hamkorlik Yangiliklar/tadbirlar O’zbekiston haqida Galereya

ҲАР БИР ТАКЛИФ КОНСТИТУЦИЯВИЙ КОМИССИЯ ЭЪТИБОРИДА

SHAVKAT MIRZIYOYEV Inson qadrini ulug‘lash va faol mahalla yili Inson qadrini ulug‘lash va faol mahalla yili O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining qarori O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining qarori O’zbekistonning Investitsion Salohiyat Uchrashuvlar Uchrashuvlar XMT doirasidagi xamkorlik XMT doirasidagi xamkorlik BMT Mingyillik rivojlanish maqsadlari BMT Mingyillik rivojlanish maqsadlari Press-relizlar Press-relizlar Vakolatxona yangiliklari Vakolatxona yangiliklari Rivojlantirish bo‘yicha harakatlar strategiyasi Rivojlantirish bo‘yicha harakatlar strategiyasi O'zbekiston Respublikasi Mustaqillik kuni O’zbekiston Respublikasi Mustaqillik kuni Inson huquqlari bo'yicha O'zbekistonning inson huquq kengashiga nomzod Inson huquqlari bo’yicha O’zbekistonning inson huquq kengashiga nomzod Sayyohlik Sayyohlik 8-Dekabr O'zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi kuni 8-Dekabr O’zbekiston Respublikasi Konstitutsiyasi kuni O'zbekiston matbuoti daydjestlari O’zbekiston matbuoti daydjestlari 2022 — 2026 ЎЗБЕКИСТОН СТРАТЕГИЯСИ ТЎҒРИСИДА 2022 — 2026 ЎЗБЕКИСТОН СТРАТЕГИЯСИ ТЎҒРИСИДА Конституциявий ислоҳотлар Конституциявий ислоҳотлар Boshqa yangiliklar va voqealar Boshqa yangiliklar va voqealar
hamma resurslarni ko'rsatish
ҲАР БИР ТАКЛИФ КОНСТИТУЦИЯВИЙ КОМИССИЯ ЭЪТИБОРИДА

Ўзбекистон Республикасининг Конституциясини ислоҳ қилиш фикри ва ғояси бирданига пайдо бўлиб қолгани йўқ.

Бош қомусимизнинг 29 йиллиги муносабати билан давлатимиз раҳбарининг Ўзбекистон халқига ва парламентга йўллаган мурожаатида ҳамда Тараққиёт стратегиясида конституциявий ислоҳотларнинг асосий йўналишлари белгиланган бўлиб, даврнинг ўзи барча соҳада ислоҳотлар ўтказилишини талаб қилаётгани қайд этилган.
Ана шу ҳаётий заруратдан келиб чиқиб, конституциявий ислоҳотлар бошлаб юборилди. Айни пайтда аҳолининг барча қатламидан, ҳуқуқ¬шунослар, профессор-ўқитувчилар, олимлар, зиёлилар, нодавлат ва жамоат ташкилотлари вакиллари томонидан Конституцияга киритилиши зарур бўлган ўзгартиш ва қўшимчалар бўйича минглаб таклифлар берилмоқда. Шунинг ўзиёқ конституциявий ислоҳотлар қанчалик долзарблигини кўрсатиб турибди.
Аниқ мисоллар билан айтадиган бўлсак, қисқа вақт ичида Конституциявий комиссияга 20 мингдан зиёд таклифлар келиб тушган. Аҳамиятлиси, таклифларнинг катта қисми ёшларга тегишли. Бу, ўз навбатида, ёш авлод вакилларининг мамлакат тақдирига, олиб борилаётган ислоҳотларга бефарқ эмаслиги, давлатимизнинг келгуси ¬тараққиёти ва фаровонлигига дахлдорлик ҳисси юксалиб бораётганидан ҳам далолатдир.
Шу ўринда айтиш ¬жоизки, Ўзбекистон Республикаси Олий Мажлиси Сенатига маҳаллий Кенгашлар депутатларидан, маҳалла фуқаролар йиғинлари ¬фаолларидан таклифлар келиши ¬давом этмоқда. Бу таклифларни бир қатор йўналишлар бўйича тизим¬лаштириш мумкин.
Аввало, инсон ҳуқуқ ва эркинликларига алоҳида эътибор берилаётганлигини айтиш зарур. Шулар асосида “Инсон — олий қадрият” тамойили устувор масала сифатида илгари сурилиб, “Инсоннинг ¬асосий ҳуқуқ ва эркинликлари ¬ажралмас ва дахлсиз бўлиб, ҳар кимга туғилганидан тегишлидир” деган норма Конституцияда белгиланиши мақсадга мувофиқдир.
Шу билан бирга, мамлакатимизнинг Тараққиёт стратегиясида илгари сурилган “Шахс — жамият — давлат” тамойили асосида давлатнинг инсон ва жамият олдидаги мақомини, бурч ва мажбуриятларини янада такомиллаштириш таклиф этилмоқда. Бу давлат инсон ва жамиятнинг фаровонлигини таъминлаши ҳамда унинг тинчлигини кўзлаб фаолият юритиши Конституцияда акс эттирилишини назарда тутади. Натижада эса юртимизнинг инсонпарвар ва тинчликсевар сиёсати Конституция даражасида мустаҳкамланиши таъминланади.
Бундан ташқари, амалдаги Конс¬титуцияда маҳалла фуқаролар йиғинлари ўзини ўзи бошқариш органлари сифатида ифодаланган. Аммо ҳозирги ислоҳотлар жараёнида бунинг ўзи кам. Негаки, сўнгги вақтларда маҳалла институтида амалга оширилаётган ислоҳотлар янги босқичга кўтарилди ҳамда маҳалла фуқаролар йиғинларига ва уларнинг раисларига кенг ваколатлар берилди. Маҳаллабай ишлаш тизими жорий қилинди, ёш кадрларни маҳаллага жалб этиш ишлари жадал олиб борилмоқда. Шу тариқа кундан-кунга маҳаллаларнинг жамият ҳаётида тутган ўрни ва нуфузи юксалаётир.
Шу сабабли ҳам юртдошларимиз Конституциянинг фундаментал принцип ва нормаларини такомиллаштиришга доир ушбу таклифни билдиришган: “Мазкур Конституциянинг бирорта қоидаси инсон ва ¬фуқаронинг ҳуқуқ ва эркинликларига, Ўзбекистон Республикаси ҳуқуқ ва манфаатларига, Конституциянинг асосий принципларига зид равишда ёки зарар етказадиган тарзда талқин этилиши мумкин эмас”.
Шунингдек, коррупцияга қарши курашиш масаласи ислоҳотларнинг устувор йўналишларидан бири ҳисобланиши қатор таклифларда ўз аксини топган. Коррупцияга қарши курашиш агентлиги ҳуқуқий мақомини белгилаш, агентлик директорини лавозимга тайинлаш ва лавозимдан озод қилиш тўғрисидаги Президент Фармонини парламент юқори палатаси томонидан тасдиқлаш ана шулар жумласидан. Зеро, бу ғоя замирида коррупция иллатига қарши курашни кучайтириш, ушбу мақсадда ташкил этилган агентликнинг ҳуқуқий мақомини янада мустаҳкамлаш ҳамда унинг масъулиятини ошириш, бу борада парламент назоратини янада мустаҳкамлаш масалалари мужассамдир.
Умуман, суд-ҳуқуқ, таълим, меҳнат соҳалари ҳамда мулк дахлсизлиги, ташқи сиёсат, сиёсий ҳуқуқлар ва бошқа қатор масалалар юзасидан таклифлар келишда давом этяпти. Уларнинг ҳар бири Конституция¬вий комиссия томонидан чуқур таҳлил қилиб борилмоқда.

Наримон УМАРОВ,
Олий Мажлис Сенатининг
Суд-ҳуқуқ масалалари ва коррупцияга қарши курашиш
қўмитаси раиси.
/«Дунё» АА/.